Skoči na sadržaj


Tom Harrell dolazi na Nisville 2011

Tom Harrell na Nišvillu 2011

Jedan od najvećih jazz trubača i kompozitora danšanjice i čovek koji s pravom nosi epitet muzičkog genija – Tom Harrell nastupiće sa svojim kvintetom na na zatvaranju Nišville jazz festivala koji će se od 11. do 14. avgusta održati u niškoj Tvrđavi – potvrdio je direktor festivala Ivan Blagojević, a termin koncerta je ozvaničen i na tour – strani oficijelnog sajta velikog umetnika www.tomharrell.com/live

Tom Harrell (1946) čiji stil smatraju najprefinjenijim miksom snage Cliforda Browna i liričnosti Chet Bakera, višestruki je pobednik u tradicionalnim izborima najboljih jazz muzičara i publike i kritike specijalizovanih magazina kao što su “Downbeat” i “Jazz times”, a na spisku poznatih muzičara sa kojima je nastupao i snimao tokom karijere duže od pola veka su Stan Kenton, Woody Herman, Azteca, Horace Silver, Sam Jones, Lee Konitz, George Russell, Mel Lewis, Charlie Haden, Bill Evans, Dizzy Gillespie, Ronnie Cuber, Bob Brookmeyer, Lionel Hampton, Bob Berg, Bobby Shew, Phil Woods. Nastupao je na svim značajnim jazz festivalima i u klubovima, a pre Niša, kako stoji na njegovom sajtu, učestvovaće i na prestižnom North Sea festivalu u Holandiji. Kao aranžer sarađivao je i na projektima Vince Guaraldija, Carlosa Santane, Artura O’Farrilla, Metropole Orchestra, Danskog Radio Big Benda…. Od 1989. predvodi svoje sastave a u Niš dolazi sa bendom sa kojim je ove godine objavio odlično ocenjen album “Roman Nights”. Članovi ove svojevrsne supergrupe, koju će čuti i publika u Srbiji su i tenor saksofonista Wayne Escoffery (nastupao na Nišville festivalu 2009 u sastavu Mingus Dynasty), klavirista Danny Grissett, bubnjar Johnathan Blake, i kontrabasista Ugonna Okegwo – koji svi bez izuzetka imaju impresivne jazz biografije.

Harelovoj melodijskoj genijalnosti divio se i čuveni magazin “Newsweek”, a sve to još više dobija na težini kada se zna da Harrell koji ima status jednog od najkreativnijih i najbeskompromisnijih jazz muzičara i kompozitora svog vremena – već duži period boluje od paranoidne šizofrenije – bolesti protiv koje se hrabro i uspešno bori već decenijama – kako sam kaže, delom lekovima ali mnogo više muzikom koja mu je najbolja terapija. Potvrda svega toga je njegova aktivnost bilo kada je reč o albumima ili nastupima.
Svi koji su imali priliku da ga slušaju uživo, slažu se da je njegova vizuelno statična pojava na bini u totalnoj suprotnosti sa pravom lavinom emocija koje izaziva njegova muzika.

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Festivali, Manifestacije.

Označeno sa: .


Pretprodaja karata za Nisville 2011

Nišville jazz festival ( www.nisville.com ) počeo je sa pretprodajom ulaznica po promotivnim
cenama za predstojeće XXVIII izdanje koje će se održati od 11. do 14. avgusta 2011. na niškoj
tvrđavi.

Do 31. decembra 2010. komplet karata za četiri festivalske večeri iznosi 20 evra, tj. 2.200,00
dinara, a po već ustaljenoj tradiciji učenici i studenti moći će (uz dokaz: indeks ili đačku
knjižicu) do Nove godine da kupe komplete ulaznica po ceni od 15 evra, tj. 1.600,00 dinara!

Kompleti karata mogu se kupiti preko prodajne mreže Card Service-a i to putem vaučerske
i online prodaje. Kupovinom vaučera ili uplatom preko interneta karte se isporučuju brzom
poštom na kućnu adresu, a zamena vaučera za “fizičke” karte biće omogućena u Beogradu na
Biletarnici Beogradske Arene u januaru 2011.

Za publiku iz Niša i okolnih mesta kompleti po promo cenama mogu se kupiti putem vaučera u
ekspozituri Privredne banke Beograd u Nišu, u ulici Dušanovoj 33a. Zamena vaučera za karte
u Nišu biće organizovana u prostorijama Nišville produkcije neposredno posle novogodišnjih
praznika.

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Festivali.

Označeno sa: , .


RETROSPEKTIVA KRATKOMETRAŽNOG FILMA IZ KLERMON FERANA

RETROSPEKTIVA KRATKOMETRAŽNOG FILMA IZ KLERMON FERANA

12.oktobar , Studentski kulturni centar,19h
13.oktobar, Niški kulturni centar, 20h
14.oktobar, Dom kulture Leskovac,19h


Festival kratkometražnog filma u Klermon-Feranu svake godine ugošćava 140 000 gledalaca. Na taj način, gledaocima i profesionalcima je omogućeno da vide panoramu svetske produkcije kratkih formata. Ludovik Šavaro je free-lance dizajner i član selektorskog komiteta Labo od 2003. Ovaj poslednji istražuje filmove koji šire kinematografska polja, ipak nastavljajući da pričaju priče. Dokumentarni filmovi kombinuju animaciju i stvarnost (A FILM FROM MY PARISH : SIX FARMS) dok crtani filmovi nastaju na pravim zidovima jednog grada (MUTO). Ova hrabra mešavina žanrova i raznolikost režiserskih svetova od prisustvovanja seansi kratkometražnih filmova prave posebno iskustvo. Zbog toga vas pozivam da pogledate poslednji, oskarizovani, kratkometražni film LOGORAMA, da otkrijete kako se uz pomoć vune pravi erotski film (BLINDNESS OF THE WOOD), ili da provedete neobičan dan sa jednim flamancem (MOMPELAAR).

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Film.

Označeno sa: .


Nisville 2010 program

I DAN

Earth & Sky Stage

Hazari i Kornelije Kovac

Zajednički nastup Hazara kao pionira etno džeza sa ovih prostora i Kornelija Bate Kovača, velikog gurua ex-Yu pop-rock i jazz scene, baziran je na ideji eksperimentalnog spoja različitih elemenata savremenog muzičkog izraza, džeza, folklora, elektro ambijentalnog zvuka i popa. Hazare i Kornelija povezuje i veliko iskustvo u radu sa narodnim motivima, ali i džez sadržajima, što ovu saradnju i usmerava ka pomeranju granica u osmišljavanju muzičkog dizajna Srbije.
Vođa sastava Hazari (osnovanog 1991. u Nišu) Dragomir Milenković Joga, postavio je osnove autohtonog etno jazz zvuka Balkana i pionir je kada je reč o fuziji savremenog umetničkog pristupa i muzičke tradicije zemalja šireg regiona.
Specijalni gost Kornelije Bata Kovač, osim kao član sastava Indexi i lider Korni grupe ’ najistaknutijeg predstavnika progresiv rock zvuka, poznat je i po muzici koju je pisao za pozorište, film i TV.

Saskia Laroo band

Saskia Laroo, koju u američkoj štampi zovu”Lady Miles of Europe”, jedna je od svega nekoliko dama u svetu muzike koje su internacionalnu karijeru stekle svirajući trubu. Počela je da svira sa 8 godina, a usavršavala se na prestižnim holandskim univerzitetima. U početku karijere nije uspevala da pronađe angažman kao trubač, pa je počela je da svira bas (svira i violončelo, gitaru, flautu i saksofon), a prvu priliku dao joj je Hans Dulfer čijem se bendu uskoro pridružila i Hansova ćerka Candy. Prepoznatljiv zvuk njenog benda – kombinaciju džeza hip-hopa, salse, funka – zovu “nu jazz” or “swingin’ body-music”. Na spisku velikana sa kojima je sarađivala su i George Coleman, Hans Dulfer, Teddy Edwards, Roy Hargrove, Slide Hampton, Billy Higgins, Frank Lacey, Wynton Marsalis, David Murray, Toots Thielemans, Yellow Jackets, George Benson, Candy Dulfer, Marcus Miller, Maceo Parker…

Ori Dakari band

Gitarista Ori Dakari počeo je da svira sa 12 godina, a sa 18 je već od strane Ministarstva kulture Izraela priznat kao vanserijski umetnik. Usavršavanje je , kao dobitnik specijalne stipendije nastavio na poznatom Berklee College of Music u Bostonu (2004), gde su mu predavali i Joe Lovano, Hal Crook, Mark Whitefield… Tri godine kasnije seli se u Njujork i postaje značajan član jazz scene. Duboko oslonjen na tradiciju Izraela, u svojim kompozicijama Ori kombinuje veliku ljubav za jazz tradiciju sa zvucima ne samo domovine već i muzike Jemena, Severne Afrike i Istočne Evrope. Prvi album pod svojim imenom (“Entrance”) objavio je 2009. za Tzadik Records koju vodi John Zorn.

Solomon Burke

Solomon Burke je jedan od najznačajnijih (a tokom mnogih decenija i najaktivnijih) pevača i autora u istoriji soula i ritma i bluza. Najkraću i najbolju “definiciju” ove žive legende dao je Tom Waits koji tvrdi da je Solomon “arhitekta američke muzike”. Ovo je njegovo prvo gostovanje u Srbiji tokom karijere duže od pola veka.
Zajedno sa (pokojnim) Wilsonom Picketom i Otisom Redingom, Solomon Burke je tokom šezdesetih bio udarna igla izdavačke kuće Atlantic (kada se okrenuo ka “sekularnijem” tretmanu soula) i imao presudni uticaj na stil mnogih poznatih pevača i sastava. Između ostalih i na Rollingstonse koji su praktično počeli pod njegovim direktnim uticajem i koji i danas izvode Solomonove klasike “Cry to me” i “Everybody need somebody to love” (koja je ponovo reaktelizovana u izvođenju The Blues Brothers). Spisak njegovih sledbenika sa kojima je nastupao je impresivan: Eric Clapton, Tom Jones, Robert Plant, Elvis Costelo, Bob Dylan, Van Morrison, Dolly Parton, Aretha Franklin, Norah Jones, Johny Depp, Jerry Lee Lewis, Dr John, Don Was, Swamp Dogg….
Iako je stil ovog gorostasa u svakom pogledu (težak je skoro 200 kilograma) kombinacija različitih stilova (blues, country, gospel) Solomon je poznat kao jedan od najupornijih soul čistunaca koji nikada nisu pristajali na komercijalne kompromise. Priznanje za to je stiglo i kroz članstvo u skoro svim kućama slavnih kada je reč o popularnj muzici, ali i uručivanjem Grammy nagrade za najbolju savremeni blues album “Don’t give up on me” iz 2002. godine na kojem su se kao autori pesama pojavili Elvis Costello, Dan Penn, Nick Lowe, Tom Waits.
Godine 2006. Solomon Burke je objavio izuzetno interesantan country-soul hibrid, album “Nashville”, čime je na neki način anticipirao i svoje učešće na Nišville jazz festivalu. Dokaz njegove aktivnosti je i album “Like a fire” iz 2008. godine, a nastup na Nišvilu će biti i svojevrsna promocija novog albuma “Nothing is impossible” koji se pojavio pre dva meseca i koji je producirao legendarni Willie Mitchell.

Rambo Amadesus

Pravi muzički disident koji je uvek uspevao da ostane ne samo van “radio friendly” tokova već i van svih stilskih odrednica, poslednjih godina svoj izraz, kako i sam ističe, sve više usmerava prema džezu i džez – fanku. To će za ovu priliku biti i dodatno naglašeno proširivanjem Rambovog benda duvačkom linijom (tenor saksofon i truba) koja zvučnoj slici daje i be-bop prizvuk. Izlet u avangardnije vode (mada je Rambo već po definiciji sam po sebi avangarda) potencira i sve češćim korišćenjem fretless gitara (bez pragova) što mu, kako sam kaže, “omogućava atonalan izraz koji daje snažan “pramuzički” prizvuk, budeći tako davno potisnuti senzibilitet pračoveka, koji je duboko prikriven u svakom od nas”.
Rambov nepredvidiv i specifičan humor i žestoka satira primenjeni na sve segmente društva, često bacaju u senku činjenicu da je prvenstveno reč o fantastičnom muzičaru i autoru koji, čak u svetskim razmerama verovatno najviše zaslužuje titulu nastavljača opšteg koncepta Frenka Zape. Internacionalno priznanje za svoj rad Rambo Amadeus u poslednje vreme sve više stiče i nastupima širom Evrope.

Lance Lopez

Gitarista Lance Lopez, tokom karijere tek nešto duže od decenije sarađivao je sa mnogim legendama bluza, roka i soula. Njegov otac je tokom kasnih 50-ih bio stacioniran u Nemačkoj zajedno sa Elvisom Prislijem, sa kojim je čak bio i prijatelj, a muzika legendarnog izvođača imala je dubok uticaj na mladog Lopeza. Gitaru je počeo da svira sa 8 godina, i već kao tinejdžer nastupao sa mnogim blues bendovima. Sa 17 godina ga angažuje soul legenda Džoni Tejlor, a godinu dana kasnije nastupao je sa bluz legendom Laki Pitersonom. Potom se pridružuje Badi Majlsu uz njegovom triu Badi Majls Express, zajedno sa bivšim basistom grupe Stili Den, Čak Rejnijem. Godine 1999. osvajio je prvo mesto na takmičenju „Jimmi Hendrix Electric Guitar“ i za nagradu od Hendriksove porodice dobio Fender Stratocaster.

Gate stage (kod Beogradske kapije)

JazzbookA (NIŠ)

Najmlađi niški jazz sastav okupljen je ove godine na inicijativu direktora Nišville jazz festivala i grupe iskusnih niških muzičara koji se bave i jazz pedagogijom, a direktan je proizvod Nišville workshopa koji su prethodnih godina pohađali skoro svi članovi benda. Većina članova (od 11 do 19 godina) su srednjoškolci – učenici Muzičke škole i niških gimnazija, jedan brucoš Filozofije, a ono što ovom sastavu daje poseban šmek su dvoje učenika osnovnih škola (peti i sedmi razred). Još jedna specifičnost sastava je duvačka linija koju čine jedan saksofon i tri trombona. Sastav JazzbookA, koji u „podnaslovu“ ima i odrednicu „Nišville future“ imaće svoj prvi javni nastup upravo na ovogodišnjem festivalu, a trebalo bi da bude okosnica budućeg omladinskog big benda.
Osim jazz i jazz – rock standarda, na repertoaru imaju i nekoliko originalnih kompozicija članova benda. Jazzbooku čine: Taša Stipsic – vokal, Djordje Hartl – bubnjevi, Dimitrije Simović – bas, Vladimir Jelenković – klavijature, Pavle Despotović – saksofon, trombonisti: Bogdan Pavić, Marko Kasumović i Luka Mihajlović i gitaristi Nikola Blagojevic i Dušan Milenković.

Miša Mičevski (BEOGRAD)

Članovi grupe su Miša Mičevski-gitara, Srđan Milačić-bas, Ninoslav Lukovnjak-bubnjevi i Dejan Hasečić-gitarski sintisajzer.
Gitarista i lider benda Miša Mičevski rođen je 1960 u Beogradu .Godine 1995.radi sa bendom Side Stream sa kojim nastupa na mnogim jazz festivalima kao što su Valjevo Jazz Festival, Dadov Jazz festival itd. Kasnije osniva trio, sa kojim izvodi sopstvene autorske kompozicije i sa kojima 2004. godine učestvuje na jazz fesivalu u Valjevu i na Guitar Art Festivalu u Beogradu. Njihov prvi cd ‘Two Shores” snimljen je 2007. godine u izdanju nezavisne izdavačke kuće “PALINDROM” iz Beograda.

Violentango (ARGENTINA)

Violentango je instrumentalni tango kvartet formiran krajem 2004. godine. Njihova osnovna ideja je drugačiji način interpretacije onoga što predstavlja klasični tango. Oni tragaju za novim zvukom i ritmovima, menjajući klasični tango, ali zadržavajući njegovu suštinu. Violentango ima diskografiju od četiri albuma: Violentrio (2005), 28 kg. Vinilo (2006), Buenos Aires 3 a.m. (2007) i Rock The Nylon (2009). Članovi benda su Juan Manuel Lopez (gitara), Adrian Ruggiero (harmonika, gitara), Andreas Ortega (gitara), Karmen Renčar (vilončelo) i Santiago Cordoba (perkusije). Kako sami kažu – nije potrebno prevoditi jezik muzike i vibracije muzičkih sazvežđa…

MP trio (NIŠ)

Milan Petković Trio je osnovan 2005. godine u sledećem sastavu: Ivan Cvetković – bubanj, Milan Mutaović – bas i Milan Petković- klavijature. Repertoar ovog „jazz combo-a“ obuhvata moderni-autorski jazz, a u njihovoj muzici možete prepoznati i druge muzičke žanrove- rock, funk, hip- hop, pa čak i electro. Do sada su nastupali u svim većim gradovima u Srbiji i u inostranstvu. Članovi tria uspešno sviraju i sarađuju sa drugim izvođačima i bendovima. Trenutno rade na snimanju njihovog prvog CD izdanja.

El Jazzyra (NIŠ)

Band El Jazzyra cine: Rista Trajkovic (sax), Vladimir Bogosavljevic aka Vladika (el.guitar) i Zarko Markovic aka DJ zarEz. Ovaj eksperimentalni trio promatra jazz i improvizaciju kao njegovu osnovnu odliku kroz prizmu elektronskog zvuka koji mu daje upecatljivu formu. Electro, jazz, funk, ambijental i jos ponesto.

II dan

Earth & Sky Stage

Divas Voice

Ženski voklani kvintet Divas Voice, osnovan je 2008. godine od članica niškog Akademskog hora (Marija Vasić, Tamara Đorđević, Milica Dejanović, Ivana Milošević, Jelena Stevanović), debituje na njegovom tradicionalnom novogodišnjem koncertu 2008. i od tada je ovaj vokalni kvintet redovno prisutan na koncertnim nastupima Hora, ali i na proslavama i kulturnim manifestacijama u gradu. Repertoar ovog, po mnogo čemu specifičnog vokalnog kvinteta, zasnovan je na popularnim i muzički vrednim numerama iz oblasti soul, jazz, r’n’b, pop muzike kao i spirituala, aranžmanski prilagođenim ženskom a capella sastavu. Trenutno rade na pripremi svog prvog CD izdanja.

FES (BELGIJA)

Flat Earth Society jedan je od najoriginalnijih big bendova u svetskim razmerama, Od osnivanja (1997) predvodi ih kompoztitor i klarinetista Peter Vermeersch, a njihova muzika je kombinacija bogate tradicije belgijskih brass orkestara sa karakterističnom “kreativnošću pometnje”. FES su obajavili 10 odlično ocenjenih albuma, bili house band na Festivalu u Brižu (2002), učestvovali u izvođenju prve Big Band opere “Heliogabal” koju je komponovao lider orkestra Vermeersch (libreto je napisao Thomas Jonigk).

Godine 2003. Flathe Earth Society su započeli saradnju sa poznatim jazz klaviristom i  kompozitorom Uri Keinom (Uri Caine) sa kojim su sledece godine krenuli na uspešnu  turneju. FES a repertoaru imaju orginalne kompozicije članova orkestra, ali i obrade u rasponu od grupe The Residents do Louisa Armstronga: projekt “The Armstrong Mutations”, premijerno su predstavili na zatvaranju Jazz festivala u Briselu, a potom objavili i na CD-u.

Slivovitz

Sastav osnovan u Napulju (2001) godine kombinuje jazz tradiciju, ali i avangardni pristup (u stilu Johna Zorna) sa furiznim plesnim ritmovima juga Italije, soulom i melodikom širih meditranskih prostora – sve do srca Balkana (što i obajšnjava ime grupe). Finalni rezultat je neverovatno skladna i pre svega zavodljiva mešavina zvuka koja  izbegava svim stilskim klasifikacijama. Prošle godine su za američku etiketu Moonjune records (za koju snimaju Soft Machine Legacy Allan Holdsworth, Chad Wackerman, Tony Levin…) obajvili drugi album “Hubris”. Članovi sastava su  Derek Di Perri (harmonika), Marcello Giannini (gitara), Riccardo Villari (violina), Domenico Angarano (bas), Pietro Santangelo (saksofon), Ciro Riccardi (truba) i Salvatore Raionone (bubnjevi).

Georgie Fame

Britanski klavijaturista i pevač Georgie Fame jedan je od najupečatljivijih predstavnika britanske scene. Kako kažu kritičari, njegov stil je upečatljiva mešavina jazz muzike i američkog ritma i bluza još od šezdesetih godina kada je sa svojim pratećim bendom “Blue Flames” stekao popularnost velikim hitovima “Yeh, Yeh” (kompozicija latin jazz legende Monga Santamarie sa tekstom Džona Hendiksa) iz 1965. i “Getaway” iz 1966. koji su stigli do prvih mesta britanske top liste.

Njegov treći “broj jedan”, ali bez Blue Flames  bila je “Balada i Boni i Klajd” (1968). U Fejmovom bendu tokom šezdesetih su između ostalih svirali i Mitch Mitchel (kasnije bubnjar Jimmi Hendrix Expirience-a) i John Mclaughlin.

Snimao je i nastupao sa “bratom po oružju” orguljašem sastava Animals Alanom Prajsom sa kojim je u duetu imao još jedan hit  MOR orijentacije sa kompozicijom “Rossetta”, a 1973. godine obnovio je sastab Bue Flames, najajvivši povratak ritmu i bluzu.  Tokom devedesetih je sarašivao sa Vanom Morisonom u čijem je bendu Georgie Fame svirao i bio umetnički direktor. Od samih početaka njegov stil je bio dosta oslonjen na swing, a vremenom se sve više okretao džezu. Svojevrsno priznanje bila je jednogodišnja turneja sa big bendom slavnog Count Basie-a. Jedno vreme je saradjivao i sa sastavom Rhythm Kings koji predvodi bivši Rollingstones basista Bill Wyman.

U Nišu će se predstaviti sa svojim trijom Three Line Whip u okviru koga nastupa sa svojim sinovima Tristanom i Džejmsom.

Roy Hargrove

Jedan od vodećih jazz trubača Roy Hargrove koji se od kraja osamdesetih neprestano nalazi na listama najboljih trubača, kompozitora i aranžera magazina “Downbeat”, višestruki je dobitnik i prestižne Grammy nagrade u različitim jazz kategorijama, a ove godine je nominovan za najbolji jazz solo u kompoziciji “Ms. Garvey, Ms. Garvey” sa albuma njegovog big benda “Emergence”. Hargrou je, pod uticajem velikana poput Cliforda Browna, Maynarda Fergusona i Freddie Hubbarda, počeo da svira trubu u tinejdžerskim godinama, a verovatno presudni podsticaj njegovoj budućoj karijeri dogodio se 1987. godine, kada je u nenajavljenu posetu njegovoj srednjoj školi došao tada već svetski poznat Wynton Marsalis, koji je, oduševljen talentom mladog trubača, organizovao Roju specijalnu nastavu i za to isto leto omogućio mu nastupe u Njujorku, Evropi i Japanu.

Nastupi u postavama koje su predvodili Bobby Watson, Ricky Ford, Carl Allen, Don Sickler već tada su Hargroua ustoličili kao značajnog člana jazz scene. Posle maturiranja naredne godine, Hargrou leto ponovo provodi na turnejama sa velikim muzičarima (Clifford Jordan, Jerome Richardson, Tete Montoliu). Na jesen, kao stipendista magazina “Downbeat” u kojem je proglašen za najboljeg jazz solistu godine, upisuje Berklee School of Music, ali se već 1990. seli za Njujork gde je u međuvremenu započeo i diskografskui karijeru kao vođa svog sastava i upisao džez odsek tamošnje New School.

Kao vodja različitih sastava (Quintet, RH Factor, Big Band…) Hargrou je objavio dvadesetak albuma medju kojima i “Tenori našeg vremena” na kojem su svirali i Johnny Griffin, Stanley Turrentine, Joe Henderson i Joshua Redman. Nastupao je i snimao sa vodećim jazz imenima (Sonny Rollins, James Clay, Frank Morgan, Jackie McLean, Slide Hampton, Dianne Reeves, Abbey Lincoln, Helen Merrill, Jimmy Smith, Cedar Walton, Oscar Peterson, T.S. Monk, Shirley Horn, Dave Brubeck, Roy Haynes, Herbie Hancock, Michael Brecker, Kevin Mahogany, Jimmy Cobb, Mike Stern… ), ali i sarađivao sa umetnicima iz drugih muzičkih žanrova: Erykah Badu, D’Angelo, Diana Ross, Vanessa Williams, Boz Scaggs, Gilles Peterson, Linda Ronstadt, Rod Stewart, Gladys Knight..

Članovi njegovog kvinteta su saksofonista Justin Robinson, klavirista Jonathan Batiste, kontabasista Ameen Saleem i bubnjar Montez Coleman.

Georgie Fame

Britanski klavijaturista i pevač Georgie Fame jedan je od najupečatljivijih predstavnika britanske scene. Kako kažu kritičari, njegov stil je upečatljiva mešavina jazz muzike i američkog ritma i bluza još od šezdesetih godina kada je sa svojim pratećim bendom “Blue Flames” stekao popularnost velikim hitovima “Yeh, Yeh” (kompozicija latin jazz legende Monga Santamarie sa tekstom Džona Hendiksa) iz 1965. i “Getaway” iz 1966. koji su stigli do prvih mesta britanske top liste.

Njegov treći “broj jedan”, ali bez Blue Flames  bila je “Balada i Boni i Klajd” (1968). U Fejmovom bendu tokom šezdesetih su između ostalih svirali i Mitch Mitchel (kasnije bubnjar Jimmi Hendrix Expirience-a) i John Mclaughlin.

Snimao je i nastupao sa “bratom po oružju” orguljašem sastava Animals Alanom Prajsom sa kojim je u duetu imao još jedan hit  MOR orijentacije sa kompozicijom “Rossetta”, a 1973. godine obnovio je sastab Bue Flames, najajvivši povratak ritmu i bluzu.  Tokom devedesetih je sarašivao sa Vanom Morisonom u čijem je bendu Georgie Fame svirao i bio umetnički direktor. Od samih početaka njegov stil je bio dosta oslonjen na swing, a vremenom se sve više okretao džezu. Svojevrsno priznanje bila je jednogodišnja turneja sa big bendom slavnog Count Basie-a. Jedno vreme je saradjivao i sa sastavom Rhythm Kings koji predvodi bivši Rollingstones basista Bill Wyman.

U Nišu će se predstaviti sa svojim trijom Three Line Whip u okviru koga nastupa sa svojim sinovima Tristanom i Džejmsom.

Zdenka Kovačiček

Zdenka Kovačiček, po mnogima najznačajnija pevačica sa ex Yu prostora, tokom karijere koja traje četiri decenije, podjednako se uspešno ogledala u različitim muzičkim pravcima (jazz, blues, rock, soul, gospel), ali i kao glumica u mjuziklu i klasičnom teatru. Na Nišville dolazi u pratnji vrhunskih muzičara (Branko Bogunović – Pif, Nenad Bego, Jadran Dučić-Čićo i Neven Mijač) sa kojima izvodi program pesama Janis Joplin iz Zagrebačke postavke mjuzikla ,,S ljubavlju, Janis” u kojem igra naslovnu ulogu.

Pevačku karijeru počela je sa 13 godina kao teenage atrakcija u Duu Hani (evropska turneja sa Bill Haleyem). U američkim klubovima u Evropi, otkrila je svoj talent za jazz, soul i blues i ubrzo počinje saradnju sa najboljim zagrebačkim jazzerima Boškom Petrovićem , Miljenkom Prohaskom, Damirom Dičićem (…) ali i sa rock triom Nirvana, grupom Time, YU jazz-rock selekcijom…Snimila je desetak albuma – poslednjih godina najviše u domenu džeza.

KAL

Urbani romski bend iz predgradja Beograda kreirao je stil koji su zapadni kritičari nazvali ROCK’N”ROMA. Od 2006. godine kada su otpočeli svoju karijeru do sada su u inostranstvu odsvirali preko 400 koncerata. Nastupali su na najznačajnijim domaćim i evropskim festivalima (Roskilde u Danskoj, Fuzion u Berlinu, Sziget u Budimpešti…) i dva puta gostovali u USA.

Ostvarili su saradnju sa jednom od najpoznatijih Njujorških muzičkih atrakcija Gogoll Bordellom koji su izmedju ostalog svirali sa Madonom na Global Warmingu u Londonu. Producent njihova oba albuma je Mike Nielsen poznat po saradnji sa najvećim svetskim muzičkim atrakcijama poput satava:Underworld,Snow Patrol,The Cure,Jamiroquai… Na prestižnoj World Music Chart Europe sa oba albuma zauzeli su prva mesta i iza sebe ostavili bendove poput: Gotan Project, Natasha Atlas,Ojos de Bruho. Na istoimenoj listi 2006-te godine bili su treći na godišnjem nivou što nijednom bendu sa ovih prostora nije pošlo za rukom. Kal je jedini bend sa ovih prostora koji je izabran medju preko 1000 bendova iz celog sveta da 2006-te godine svira na najznačajnijem sajmu world muzike u Španiji WOMEX.

Na domaćoj sceni saradjivali su sa Rambom Amadeusom u numerama “Dikh  Tu Kava” i “Komedija” za koje su 2007-me god. dobili nagradu za najbolji video spot na prostoru ex Jugoslavije “Davorin Popović” a na poslednjem albumu saradjivalli su sa reperom Marcellom u pesmi “Krasnokalipsa”.

Gate stage (kod Beogradske kapije)

Lav Kovač Quintet (NOVI SAD)

Mladi kompozitor, bubnjar i perkusionista Lav Kovač je jedan od najtalentovanijih muzičkih stvaralaca na polju jazz i savremene muzike, jedan od retkih dobitnika Berklee College of Music stipendije sa ovih prostora. Pored formalnog obrazovanja za klasnične udaraljke stečenog u rodnom Novom Sadu, Lav je polaznik i mnogih jazz radionica (izmedju ostalih i Nisville Jazz Workshop-a za bubnjeve 2009. godine) i dobitnik mnogih nagrada na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Nastupao je sa mnogim sastavima u zemlji i inostranstvu, na festivalima poput Earth festivala u Grčkoj, Exit, Interzone i Novosadskog Jazz festivala… Aktivno je sarađivao i sa regionalnim Simfonijskim orkestrom i Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu. Sa bendom „Centralni komitet“ kvalifikovao se u finale Umbria Jazz Balkanic Windows festivala 2009. godine. Na Nišville festivalu nastupiće sa svojim kvintetom.

Kafe Ball (NIŠ)

Kafe Ball je etno jazz sastav osnovan  početkom 2008. godine na inicijativu

pijaniste Mamutović Zorana. Prve nastupe belezi na gradskim festivalima pod nazivom “Sound Of South”, pod kojim je nastupao i na Nišville Jazz Festivalu 2008.godine. Pod istim nazivom je nastupio sa Dadom Topićem na manifestaciji “PRIJATELJI ŠABANU” u Sava Centru, zajedno sa eminentnim umetnicima Evrope. Bend kasnije menja naziv u Kafe Ball. Vrlo brzo dolazi do snimanja albuma  “kafe ball in ‘c’” na kome su prisutni uticaji salse, sambe, flamenka, a vidni su i uticaji balkanskih ritmova što albumu daje poseban muzički ukus. Bend izvodi i obrade poznath latino kompozicija.

Kafe Ball čine muzičari koje povezuje veliko iskustvo u radu sa različitim muzičkim stilovima. Članovi su: Mamutovic Zoran (klavir), Miroslav Milic (truba), Miki Mladenov (saksofoni, flauta, klarinet), Dragan Milovanovic(trombon), Dejan Kostic(bas), Bratislav Todorovic(gitara.), Ivan Cvetkovic(bubnjevi) i Josip Hartl (udaraljke).

Alex Carpani Band (ITALIJA)

Bend Aleksa Karpanija je jedan od važnijih italijanskih progressive rock bendova moderne scene. Aleks Karpani (Alex Carpani) je sarađivao sa brojnim važnijim imenima savremene scene među kojima su: David Jackson (Van der Graaf Generator), Aldo Tagliapietra (Le Orme), Paul Whitehead (Genesis, VdGG, itd.), Tony Spada (Steve Morse, Rick Wakeman, etc.), Gigi Cavalli Cocchi (Ligabue, C.S.I., Mangala Vallis, Moongarden)… Ovaj sastav iza sebe ima brojne lokalne i međunarodne nastupe u Italiji, Engleskoj, Švedskoj, SAD-u, Litvaniji, Norveškoj, Meksiku i Danskoj. Bend trenutno radi u sastavu: Alex Carpani (klavijature, vokali i video produkcija); Ettore Salati (gitara i bas pedale); Fabiano Spiga (bas, vakali i akustična gitara); Marco Fabbri (bubnjevi i perkusije).

Lepi Jova (NOVI SAD

Sastav “Lepi Jova” nastao oktobra 2008 godine u Novom Sadu na repertoaru ima pretežno autorske instrumentalne kompozicije kao i  obrade tradicionalnih tema. Muzički žanr kojem pripada ovaj sastav može s opisati kao etno savremenijeg zvuka i u modernijim arnažmanima.

Članovi sastava su: Milorad Kukić (frula), Miloš Mijatović – Nishki (klarinet), Jelena Nikolić (violina), Tibor Sabo (bas), Željko Džakić (gitara)o Njegoš Krakić (tarabuka, udaraljke).

Koma (NOVI SAD)

Grupa Koma osnovana je u Novom Sadu 2009. godine. Grupu su osnovali Ćomi i Savara. U toku rada na kompozicijama i na svom odnosu prema muzici, sastav je došao do trenutka kada su shvatili da takav koncept zahteva puniji zvuk koji će doneti treći član benda. U bend ulazi Saska DB i grupa tada dobija ime Koma. Marta 2010. godine, u Studiju 1 RTVNS, na živom sešnu, zabeleženo je osam demo snimaka pod zajedničkim nazivom Live In Koma. U toku je rad na preostalim kompozicijama koje će se naći na prvom albumu. Ideju da insturmentalnom muzikom i bez upotrebe reči predstave emotivni doživljaj, u najkraćem objašnjavaju stihovima Branka Miljkovića “Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme”.

III dan

Earth & Sky Stage

Serkan Cagri

Klasično obrazovani klarinetista Serkan Cagri, rođen je blizu tromeđe Turske, Bugarske i Grčke, pa je i njegov autorski stil upravo posledica mešanja različitih kultura i tradicija. Sa različitim grupama nastupao je najznačajnijim evropskim festivalima (Montreux Jazz, Jazz a Vienne, Rhythm Sticks, Moers Festival, Etnomalaga, Skopje Jazz Festival…). Vodeći svoj sastav saradjivao je i sa značajnim imenima balkanske muzike (Yildiz Ibrahimova, Vassilis Saleas). Njegovo akademsko istraživanje “Historical Process of Clarinet in Turkey and Europe” objavljeno je u više svetskih magazina, objavio je i udžbenik “Techniques of Performing G Clarinet”, a proizvođač “Amati – Denak” je model svog klarineta (koji je Cagri redizajnirao) – nazvao po njemu.

Simone Zanchini

Simone Zanchini je jedan od najinteresantnijih i najinovativnijih harmonikaša današnjice (zovu ga i “Hendriks na akordeonu”) i nosilac počasne diplome za klasičnu harmoniku Rosini Konzervatorijuma. Sarađivao je sa svim vodećim italijanskim i evropskim muzičarima(Gianluigi Trovesi, Paolo Fresu, Marco Tamburini, Art Van Damme, Adam Nussbaum…) i nastupao na mnogim festivalima širom Evrope (Umbria Jazz, Ravenna Festival, Rossini opera Festival, Teggiano Jazz..) pa  preko Rusije  – do Japana. Aktivan je na više polja (klasična, improvizovana i savremena muzika, i prvenstveno jazz), a njegova potraga vodi ga do krajnjih granica kako akustičnog zvuka  tako i elektronskih eksperimenata.

Benny Golson

Legendarni tenor saksofonista, kompozitor i aranžer, osamdesetdvogodišnji Benny Golson jedini je aktivni muzičar svoje generacije.  Njegov prošlogodišnji CD  “New Time, New ‘Tet “ ušao među top 10 jazz albuma Bilbordove liste.  Još kao srednjoškolac svirao je sa tadašnjim mladim nadama među kojima su i John Coltrane, Philly Joe Jones, Red Rodney. Po diplomiranju je svirao u orkestrima koje su vodili Tadd Dameron, Lionel Hampton, Johnny Hodges, Earl Bostic, Dizzy Gillespie, a bio je i član jedne od najboljih postava legendarnih Jazz Mesengersa Arta Blakey-a. Sa trubačem Artom Farmerom vodio je jedan od najznačajnijih bop sastava “Jazztet”.

Osim kao odličan saksofonista Golson je poznat i kao jedan od autora značajnog broja kompozicija koje su postali džez standardi (Killer Joe, I Remember Clifford, Along Came Betty, Stablemates, Whisper Not, Blues March, Five Spot After Dark, Are you Real?).  Tokom šeszdesetih godina se takoreći potpuno posvetio radu u studiju, komponovanju i aranžiranju sarađujući sa mnogim značajnim imenima džeza, klasike, pop i rok muzike (Count Basie, Miles Davis,  Ella Fitzgerald, Dizzy Gillespie, Benny Goodman, Quincy Jones, Dusty Springfield…). Autor

Iako se pojavljuje samo u poslednjim scenama filma “Terminal”(sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom Džouns u glavnim ulogama) Benny Golson je posredno ključni lik ovog ostvarenja Stivena Spilberga.

Tradiciju dovođenja velikih jazz orkestara iz zemalja u okruženju Nišville jazz festival ove godine nastavlja predstavljanjem austrijskog Kelag Big Band-a, koji radi pod okriljem vodeće evropske energetske kompanije Kelag (sa sedištem u Austriji) pod čijim pokrovitelstvom orkestar i dolazi u Niš. Ovaj big band je do 2009. godine vodio poznati češki dirigent, kompozitor i aranžer Oldo Lubich. Sadašnji umetnički direktor i dirigent orkestra je jedan od najcenjenijih austrijskih muzičara trubač, kompozitor i aranžer Hans Lassnig. Pod njegovim vođstvom orkestar se od komercijalnijeg džeza okrenuo ka kompleksnijim formama i stvaranju sopstvenog zvuka po kojem je već prepoznatljiv. Kelag Big Band je saradjivao sa mnogim imenima svetske jazz i soul scene – izmedju ostalih, tu su Farina Miss, Sandra Pires, Uroš Perić, Raphael Wressnig…

Djabe and Steve Hackett

Steve Hackett je legendarni gitarista jednog od najznačajnijih progresiv rok grupa Genesis. Uz Pitera Gebrijela, Heket je najzaslužniji za formiranje autentičog zvuka grupe Genesis sa kojim je snimio 7 studijskih i 3 live albuma. Svoj prvi solo album Voyage of the Acolyte (poznat kao “izgubljeni” album Genesis zahvaljujući ogromnom doprinosu Fila Kolinsa i Majkla Ruterforda u njegovoj realizaciji) objavio je još 1975. godine.

Posle napuštanja Genesis snimio je svoj drugi solo album Please Don’t Touch, na kome i sam peva određene vokalne deonice. Početkom osamdesetih on se polako udaljava od progresiv zvuka po kome je do tada bio prepoznatljiv, pravi blagi zaokret ka pop zvuku i sve više se okreće klasičnoj gitari. Negova saradnja sa Stiv Hovom iz grupe Yes rezultirala je 1986. stvaranjem supergrupe GTR koja dostiže veliku popularnost u SAD. Devedesetih godina ponovo se okreće izvodjenju repertoara iz Genesis faze, a 1996. godine i snima album pod naslovom Genesis Revisited. Krajem 2009. godine izlazi njegov album Out of the Tunnel’s Mouth koji baca novo svetlo na njegove progresiv rock korene.

Djabe je najpoznatiji madjarski jazz/world fusion bend koji već više od 2 godine aktivno nastupa i snima sa Stiv Heketom.  Osnivač benda je Attila Egerházi (gitara) a glavi autor je Tamás Barabas, najvirtuozniji madjarski basista. Za njihovu autentičnu kombinaciju džeza i madjarske narodne muzike zaslužan je takodje i violinista Ferenc Kovacs. Grupa Djabe je saradjivala sa mnogim svetski poznatim muzičarima. Izmedju ostalih tu su saksofonista Ben Castle (The Brand New Havies, Sting, Jamie Cullumn…), saksofonista John Nugent (Ella Fitzgerald, Tony Bennett, Carla Blay), kao i Malik Mansurov koji svira tar, stari Persijski instrument.

Manu Dibango

Legendarni afrički jazz muzičar i verovatno najpoznatiji saksofonista poreklom sa crnog kontinenta Manu Dibango rodjen je u Kamerunu (1933). Zajedno sa Felom Kutijem i Hju Masekelom Dibango je jedan od pionira afro beat-a a njegov stil je originalna fuzija  džeza, soula i tradicionalne afričke muzike.

Tokom karijere duže od pola veka nastupao je na svim kontinetima. Osim u rodnom Kamerunu živeo je u Zairu, Obali Slonovače, Belgiji, na Jamajci, a poslednjih decenija državljanin je Francuske. Prvi značniji sastav čiji je bio član i jedan od osnivača je zairski bend African Jazz (1960) sa kojim je radio pet godina, a na velika vrata svetske muzičke scene Dibango je ušao albumom “Soul Makosa” iz 1972. godine koji se odmah našao u vrhovima pop, ritam i bluz i jazz top lista. Istoimena pesma (makossa na Dibangovom maternjem jeziku znači “igra” ili “ja igram”), koja je direktno uticala na mnoge kasnije veoma popularne izvođače od Majkla Džeksona, preko sastava Fuges pa do Rihane.

Pesmu “Soul makossa” mnogi danas smatraju prvim disko hitom, a ujedno bila je to i prva “francuska” kompozicija koja osvojila Sjedinjene Američke Države. Na spisku muzičara sa kojima je Manu Dibango snimao i nastupao su i Fela Kuti, Herbie Hancock, Bill Laswell, Bernie Worrell, Ladysmith Black Mambazo, Don Cherry, Sly Dunbar, Robbie Sheakspeare, Eliades Ochoa sa kojim je 1998. godine snimio album “CubAfrica”. Manu Dibango je objavio pedesetak albuma, a osim saksofona, svira i vibrafon i marimbu, kao i različite afričke udaraljke. Godine 2004. godine proglašen je Umetnikom mira UNESCO-a. Na Nišville dolazi sa svojim desetočlanim sastavom Soul Makossa Gang, a nastup su pomogli Ambasada Francuske i Francuski kulturni centar.

Brakka Soundystem

Grupa koju su 2004. osnovali Leo Sande Gasnier i Torkel Buaroy, na najbolji način nadgrađuje elektronsko-ambijentalnu jazz scenu karakterističnu za Norvešku.

Njihova sinteza ambijentalnih snimaka, eksperimentalne instrumentacije i elektronskih “petlji” sa “živim” instrumentima, podjednako upečatljivo zvuči kako na snimcima tako i na koncertima.Postavu Brakka Soundystem čine: Leo Sande Gasnier – electronics; Ole Morten Vågan – Bass; Petter Vågan – Guitars, electronics; Espen Paulsen – guitars, electronics; Ole-Thomas Kolberg – drums.

Gate stage (kod Beogradske kapije)

Veseli Romi (NIŠ)

Orkestar koji predvodi Mile Petrović, jedan je od najdugovečnijih tradicionalnih romskih orkestara na ovim prostorima. Od 1981. godine objavili su više izdanja, a skoro svi članovi često su pratili kralja romske muzike Šaban Bajramovića, čiji je sestrić Boban Bajramović takođe član ovog orkestra.

Spektar

Spektar (Beograd)

Grupa Spektar nastala je pre desetak godina kao nastavak prijateljstva i ljubavi prema rok muzici. Četvorica ljudi koji su još pre tridesetak godina kao dvadesetogodišnjaci puni nadahnuća i opčinjeni zvukom gitara i bubnjeva učinili svoje prve krupnije korake svirajući u raznim bendovima, a ne retko i zajedno. Tokom godina ovi momci su postali inženjeri, ekonomisti , umetnici sa svojim poslovnim obavezama ali jednom zarobljeni rokerskim zvukom ostali su zauvek verni svom prijateljstvu i svojoj muzici. Bend Spektar čine Milan Matić (gitara i glas), Aleksandar – saša Petrović (bubnjevi), Ljubiša Jovanović       ( lead vocal i gitara) i Bogdan Stojkov – Džambo (bas) i pre svega sviraju hitove rok legendi kakve su Rolling Stones, Deep Purple, Eric Clapton, Hendrix i mnogi drugi sa željom da tu sjajnu muziku predstave novim generacijama i sačuvaju od zaborava. Dečja radost i velika energija kojom to rade čine da svoj cilj uspešno ostvaruju.

Alfama Quintet

Sastav Alfama Quintet nastao je 2006. godine. u Beogradu. 2009. godine on dobija svoju konačnu formu, koju i danas čine Nina Zelić (vokal), Petar Nikolić (akustična gitara), Milan Dereta (akustična gitara), Mladen Vulević(kontrabas) i Kahon i Slavica Perić (violina). Ovaj sastav je među prvima u Srbiji počeo da se bavi tradicionalnom fado muzikom, istupajući, međutim,  na momente iz okvira pomenutog žanra, uplićući ritmove i duh Balkana, ali i jazz elemente. Kao takav, u saradnji sa ambasadom Portugalije u Beogradu, kao i Katedre za portugalski jezik Filološkog fakulteta, održao je nekoliko koncerata na teritoriji Beograda, Sombora i Novog Sada.

Sethsat  (SKOPJE)

U početku svoje karijere, makedonski sastav Sethsat, isprva pod imenom Seth, bio je trio koji su činili tri studenta različitih fakulteta pod snažnim uticajem modernog načina života, ali i nasleđa tradicije, što su uspeli da verno prikažu kroz muziku koju su stvarali, i tako kreirali jedinstven muzički izraz. Kasnije se bendu pridružuju još tri člana, i nastaje Sethsat u današnjem sastavu. Njihova muzika obuhvata idejne koncepcije savremene muzike i života uopšte ali i tradicionalne muzičke elemente, sa težnjom da zadrži izvorni makednoski karakter. Dosada su izdali četiri albuma: “Seth Makes Sense” (1993); “Within Yourself” (1996); “Sethstat” (2000); “Rolling Garage” (2004). Članovi benda su: Vladan Drobicki (trombon);  Vasko Bojadžiski (saksofon); Aleksandar Nikolovski (truba); Panche Bujukliev (sintisajzer); Pavel Drobicki  (električna bas gitara); Goce Naumov (bubnjevi, perkusije).

Two Bags Bluesmen

Blues muzičar i karikaturista Slavko Jovanović – Vasiljević već godinama živi u Nemačkoj gde je osnovao sastav Two Bags Bluesmen i stekao reputaciju jednog najboljih belih blues usnoharmonikaša. U postavi za ovaj nastup je i Slavkov sin talentevani mladi gitarista Filip Hilvert – Poker Face Phill.

IV DAN

Earth & Sky Stage

The Belles

U fokusu ovog ženskog seksteta koji postoji tek godinu dana, a čije su sve članice završile muzičku akademiju (“Pancho Vladigerov” i Novi Bugarski Univerzitet) je da predstave svoju muziku i obrade standardnog repertoara, ne bežeći od toga da sve to bude atraktivno i u vizuelnom smislu. Njihova kombinacija šarma, mladosti i energije, uz maksimalan profesionalni pristup već je odlično primljena na turneji koju su The Belles ove godine imale na britanskim ostrvima.

Falb Fiction

Ovaj mladi austrijski kvartet i radi od 2004. godine, a predvodi ih talentovana saksofonistkinja Viola Falb. Osnovni koncept kvarteta (koji je već nastupao širom Evrope, Amerike i na Dalekom istoku) je stvaranje prostora za slobodnu i iskrenu improvizaciju. Godinu dana po početku rada objavili su prvi CD „Waiting for“, a već 2006. proglašeni su za najbolji mladi evropski sastav. Za rad u grupi ali drugim projektima, kao i za svoj kompozitorski rad, Viola Falb je 2008. godine dobila najveću austrijsku jazz nagradu (koja nosi ime Hansa Kollera) za najboljeg mladog muzičara. Iste godine kvartet je objavo drugi album „Lost Control“ ,, na kojem pokazuju još više slobode u improvizaciji uz mešavinu različitih stilova. Postavu čine Viola Falb – saksofon, kompozitor, Philipp Jagschitz – klavir, Christian Wendt – bas i Herbert Pirker – bubnjevi.

Terje Rypdal

Terje Rypdal je jedan od najznačajnijih evropskih muzičara evropskog džeza, i jedan od najupečatljivijih predstavnika čuvene ECM produkcije još sa početka sedamdesetih, rodjen je 1947. godine u Oslu, a njegov originalni stil spoj je džeza, roka, klasične umetničke i ambijentalne muzike. Sa pet godina je počeo da svira klavir, a sa 13 je prešao na gitaru. Studirao je muzikologiju i kompoziciju na Muzičkom konzervatorijumu u

Oslu, a karijeru je počeo šezdesetih pod uticajem grupe Shadows u sastavu Vanguards. U to vreme je bio i muzički direktor i vođa orkestra u norveškoj postavi poznatog mjuzikla “Kosa”.

U svet džeza ulazi 1968. godine kada se pridružio bendu saksofoniste Jana Garbareka, a godinu dana kasnije i sastavima Georga Rusell-a. sekstetu i orkestru. Jedan od značajnih koraka u ranoj fazi njegove karijere predstavlja i učešće na fri-džez festivalu u nemačkom Baden-Badenu 1969. godine, kada je nastupio u bendu Lestera Bowieja.

Od 1971. godine pod svojim imenom snima albume za ECM (uglavnom u manjim sastavima, a na nekima se pojavljuje i samo kao kompozitor), a neki od muzičara sa kojima je najčešče saradjivao su: Jan Garbarek, Miroslav Vitous i Jack DeJohnette, Bobo Stenson, Palle Mikkelborg…

Na Nišville jazz festivalu Terje Rzpdal će nastupiti u triju u kojem su i Frank Hovland – bas i Paolo Vinaccia – bubnjevi.

Vladimir Četkar

Posle detinjstva provedenog u rodnoj Makedoniji u kojoj čini svoje prve jazz korake pod uticajem Herbie Hancock-a i George Benson-a, Vladimir Četkar, mladi gitarista, kompozitor, aranžer i multiinstrumentalista, posvećuje se studijama jazz gitare i kompozicije na poznatom Berklee univerzitetu. Kao jedan od najaktivnijih gitarista mlađe generacije na internacionalnim jazz festivalima, Četkar je skrenuo pažnju mnogih poznatih imena jazz/funk scene Italijanski acid jazz bend Jestofunk pozvao je Vladimira da učestvuje u snimanju njihovog novog albuma.

Album “We Will Never End” iz 2008. godine prikazuje karakterističan stil Vladimira Četkara oličen u kombinaciji jazz, soul, funk, ali i disco muzike. Pored virtuoznih gitarskih deonica i neiscrpne kompozitorske kreativnosti, ovaj album takođe prikazuje i vokalne sposobnosti Vladimira Četkara, koje potvrđuju njegovu celovitu autorsku figuru. Brojne pozitivne reakcije svetskih jazz magazina i web portala obezbeđuju talentovanom Vladimiru zasluženo mesto na jazz/funk sceni.

De Phazz

Jedan od najpoznatijih lounge – jazz – downtempo sastava , De Phazz osnovao je 1997. godine nemački producent i DJ Pit Baumgartner kao karakterističan muzički projekat  jedinstvenog lounge zvuka, odnosno, kombinacije muzičkog nasleđa različitih stilova: jazz, blues, soul, latin (…), ali i modernih pravaca elektronske muzike – drum and bass, trip hop…

Njihovih 8 studijskih albuma i veoma česti nastupi ustoličili su De Phazz kao jedan od vodećih bendova ovoga pravca na svetskoj muzičkoj sceni. Posle albuma Big, izdatog prošle godine, na kojem su, u saradnji sa big bendom Nemačkog radija HR, stare hitove (poput Mambo Crazy, Jazz music…) obradili u novim aranžmanima, De Phazz su nedavno objavili novi album “LaLa 2.0”. kojim se ponovo vraćaju svom karakterističnom zvuku,odnosno, kombinaciji semplovanih i živih instrumenata i dominantih vokalnih linija.

De Phazz će u sklopu svetske turneje nastupiti na Nišville festivalu, u već standardnoj postavi, koju čine: Patricia Appleton (vokal), Karl Frierson (vokal), Frank Spaniol (saksofon), Bernd Windisch (bas), Oliver Rubuow (bubnjevi) i Markus Lang (klavijature). Baumgartner je kao producent paralelno dosta sarađivao sa drugim izvođačima poput Kool and the Gang, A-ha (…) , a radio je i remix pesme Ele Fitzgerald “Wait ‘til You See Him” za prvu „Verve Remixed“ kompilaciju.

Vrelo

Sastav je u početku radio kao vokalno instrumentalni etno ansambl, ali 2003. godine se transformišu pa tradicionalnu muzičku građu više ne koriste kao osnovu za svoj rad – već sada samo kao motiv. Kombinacija šest ženskih vokala (koji se kreću izmedju starih obrazaca i modernog izraza) i samo dva instrumenta (bas i bubanj) uz pripremljene matrice – pokazala se kao pun pogodak i u svetskim razmerama.  Na prestižnom konkursu za The Next Big Thing 2007 (BBC World Service) u konkurenciji preko 2500 izvodjača iz 88 zemalja grupa je nastupalo u Londonu i plasirali se na drugo mesto.

Gate stage (kod Beogradske kapije)

Misteria Carpatica

Muzika koju izvodi međunarodni sastav Misteria Carpatica inspirisana je muzičkim i kulturološkim nasleđem karpatsko-balkanskog prostora,  Reč je o rumunskoj (tzv. vlaškoj) muzici istočne Srbije, zapadne Bugarske, Banata, Rumunije, Moldavije, kao i muzici balkanskih vlaha iz Makedonije, Grcke, Albanije, Istre…Misteria Carpatica izvodi muziku balkanskih starosedelaca -  muziku bez orijentalnih elemenata. Ansambl u ovom sastavu postoji od 2009. godine, i čine ga muzičari iz istočne Srbije, Banata, Bugarske, Rumunije, Dalmacije.

Članovi su: Christian Wagner (panova frula, frula, saksofon, kaval i flauta, kompozitor i osnivač ansambla), prof. Cristian Giugea (harmonika), prof. Bojidar Simeonov (gajde), Dragomir Milenković Joga (gitara), Goran Janković Uske (bubnjevi i perkusije), Alina Cojocar(vokal) i Vlada Stefanović Ziggy (bas). Sastav je do sada održao koncerte u Majdanpeku, Kučevu, Vršcu (teatru Sterija), a nastupio je i na prvom srpskom world music samitu u Beogradu.

Njihov prvi CD pod nazivom Dacia Ripensis izašao je za izdavačku kuću KZV Music iz Beča. U toku su pripreme za njihov drugi CD, na kome će se naći i motivi drugih naroda Balkana i Evrope, kao i za snimanje muzike za film inspirisan vlaškom mitologijom.

OSSA Kvartet (NOVI SAD)

Kvartet čine Sergej Šapovalov(violina), Ervin Malina(kontrabas), Ištvan Čik(bubnjevi) i Aleksandar Turukalo(gitara).

Kvartet je u početku bio trio i svirao je jazz standarde i autorske kompozicije. Ulaskom bubnjara u bend 2008. godine stvar postaje ozbiljnije i bend počinje sa pripremama svog prvog albuma. Album Jazzy  Bite  sa autorskim kompozicijama gitariste Aleksandra Turukala izašao je u proleće 2009. godine kao izdanje Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu.

Od 2008. godine OSSA aktivno nastupa u klubovima i na mnogim festivalima. Bend trenutno priprema svoj drugi album.

Mad Dogs (BUGARSKA)

Mad Dogs je mladi bend koji vec nastupa na prestiznim jazz festivalima u Bugarskoj i u inostranstvu. Muzicari su poceli da sviraju zjedno pre godinu dana kao studenti Milche Leviewa na Letnjoj Muzickoj Akademiji u sklopu Novog Bugarskog Univerziteta. Repertoar benda sadrzi mnoge jazz standarde ali i neke njihove kompozicije.

Clanovi benda su: Todor Bakardzhiev (truba),Teodor Petkov (klavir) – dobitnik godisnje stipendije fonda „Milcho Leviev&Vicky Almazidu“ ,Vasil Hadzhigrudev-Bassko (kontrabas) – dobitnik licne nagrade od Milche Levieva; and Ivan Tsonkov (bubnjevi).

Rich Bitch  (SOMBOR)

Grupa Rich Bitch osnovana je 1998. godine u sastavu od šest muzičara. Njihova muzika predstavlja kombinaciju soul-a i funk-a i autorsko je delo članova grupe. Početak njihove karijere vezan je za mađarsko tržište, gde su proveli dve godine uspešno sarađujući sa raznim muzičarima u oblasti funk-a i jazz-a. Među veće festivale na kojima su nastupali spadaju ,,Koparske letnje noći”, Kopar; ,,Golden Drum”, Portorož; ,,Jazz Festival”, Zelenkovac (BIH); ,,Nišville Jazz Festival”, Niš; ,,Sun Flower Festival”, Zrenjanin; ,,Novi Sad s ljubavlju”, Trg Slobode u Novom Sadu, ,,Valjevski Jazz Festival”.

2004. godine u saradnji sa PGP RTS bend izdaje album “Funkreas”, a u junu 2008. godine snimaju  duet pesmu „Pruži meni ruke“ sa Tanjom Jovićević koja je rezultat dugogodišnje saradnje i prijateljstva.

Eftekasat  (EGIPAT)

EFTEKASAT je egipatski džez sastav formiran 2002. godine. Jedan je od retkih bendova egipatske scene koji se pronašao na polju internacionalne scene, i sve to zahvaljujući nihovim originalnim kombinovanjem zvuka džeza i world muzike sa orijentalnim temama i egzotičnim primesama zvuka sa Balkana, Arabije, Srednjeg Istoka, i Severne Afrike. 2006. godine bend izdaje svoj prvi album pod nazivom ,,Mouled Sidi El Latini“ ili ,,Latinski derviš,“ a 2010. drugi album ,,Dandasha.“ ,,Latinski derviš“ se smatra prvom zajedničkom muzičkom produkcijom egipatskog džez sastava i američkog producenta Darryl John Kennedy-ja (kompozitora, producenta i multiinstrumentaliste) sa težnjom da poveže dve različite kulture putem muzičke saradnje.

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Festivali, Muzika.

Označeno sa: .


Soul Makossa na Nišvilu

Legendarni afrički jazz muzičar i verovatno najpoznatiji saksofonista poreklom sa crnog
kontinenta Manu Dibango biće jedan od headliner-a predstojećeg Nišville jazz festivala
(12-15. avgust). Zajedno sa Felom Kutijem i Hju Masekelom Dibango je jedan od
pionira afro beat-a a njegov stil je originalna fuzija džeza, soula i tradicionalne afričke
muzike.
Na Nišville dolazi sa svojim desetočlanim sastavom Soul Makossa Gang, a nastup su
pomogli Ambasada Francuske i Francuski kulturni centar.
Manu Dibango je rodjen u Kamerunu (1933), a tokom karijere duže od pola veka
nastupao je na svim kontinetima. Osim u rodnom Kamerunu živeo je u Zairu, Obali
Slonovače, Belgiji, na Jamajci, a poslednjih decenija državljanin je Francuske. Prvi
značniji sastav čiji je bio član i jedan od osnivača je zairski bend African Jazz (1960)
sa kojim je radio pet godina, a na velika vrata svetske muzičke scene Dibango je ušao
albumom “Soul Makosa” iz 1972. godine koji se odmah našao u vrhovima pop, ritam
i bluz i jazz top lista. Istoimena pesma (makossa na Dibangovom maternjem jeziku
znači “igra” ili “ja igram”), koja je direktno uticala na mnoge kasnije veoma popularne
izvođače od Majkla Džeksona, preko sastava Fuges pa do Rihane. Pesmu “Soul
makossa” mnogi danas smatraju prvim disko hitom, a ujedno bila je to i prva “francuska”
kompozicija koja osvojila Sjedinjene Američke Države.
Na spisku muzičara sa kojima je Manu Dibango snimao i nastupao su i Fela Kuti,
Herbie Hancock, Bill Laswell, Bernie Worrell, Ladysmith Black Mambazo, Don Cherry,
Sly Dunbar, Robbie Sheakspeare, Eliades Ochoa sa kojim je 1998. godine snimio
album “CubAfrica”. Osim sakso
Manu Dibango je objavio pedesetak albuma, a osim saksofona, svira i vibrafon i
marimbu, kao i različite afričke udaraljke. Godine 2004. godine proglašen je Umetnikom
mira UNESCO-a.

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Manifestacije.

Označeno sa: .


Pođi ka PutoKAZu

Sve je put.

Ovo na čemu stojimo sada, ovo sada kada razmišljamo gde ćemo da idemo tada, jednom, mnogo puta.

Ako ne možemo sve da zgrabimo odjednom, možemo deo po deo. Korak po korak do cilja.

A cilj svega je da se lepo osećamo i budemo duhom bogatiji. Bogatiji za iskustvo i druženje.

To je deo čarolije koja nam putovanja pružaju…

Književni klub TexTura SKC-a svako svoje književno veče pretvara u putovanje, u turu kroz tekst, u putovanje teksta kroz predele drugih umetnosti, razigranost ritma i slike…

Ovoga puta ide meridijan dalje – opisuje put oko sveta i otvara put u dimenzije koje samo slutimo, maštamo samo.

Sve što nas je inspirisalo, inspiriše, pokreće naše telo, um, dušu i duh naći će se na jednom mestu, zgusnuto a opet široko, koliko i želja, koliko i potreba da se povezujemo i pomeramo.

To mesto je T.P.C Gorča,  a vreme polaska književno-muzičke večeri (vašeg dolaska) je 20:30.

SREDA, 19. MAJ.

Da prizovemo sunce i osvetlimo put pozitivnom energijom.

Da kažemo: PUT i postanemo PUTOKAZ.

Vaši turistički vodiči:

* pesnici i (puto)pisci književnog kluba TexTura SKC-a

* Ivana Sibinović i Aleksandar Ristić team

* Sunny Day band

* Trimer bend

* SWING (plesni klub)

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Muzika.


Program francuskog kulturnog centra za maj

DANI EVROPSKOG FILMA OD 7. DO 9. MAJA 2010.
Niški kulturni centar

PETAK 07. MAJ

From Francuski kulturni centar

19:00 BERLIN JE U NEMAČKOJ (Berlin is in Germany) 2001, Nemačka, 93′

Režija: Hanes Šter

Godina 2001: posle jedanaestogodišnje robije Istočnoberlinčanin Martin Šulc biva otpušten iz zatvora. Promenu i pad zida pratio je preko televizije. Sada stoji tu, sa 800 istočnonemačkih maraka u džepu, valutom koja više ne važi, u novoj slobodi čija pravila igre ne poznaje. Njegova žena je u međuvremenu u vezi sa drugim, svog sina sreće po prvi put. Za Šulca je politička promena ujedno i lična.

Sa titlom na srpski jezik.

21:00 PROSLAVA (Festen) 1998, Danska, 106′

Režija: Tomas Vinterberg

Helge slavi šezdeseti rodjendan. Njegova deca, dva sina i kćer, dolaze da zajedno sa njim to proslave. Druga kćer je nedavno počinila samoubistvo. Sin Kristijan drži govor u kome počinje da otkriva sve laži koje su članovi porodice godinama govorili jedni drugima. Proslava postaje nezaboravni vikend za sve!

Sa titlom na srpski jezik.

SUBOTA 08. MAJ

17:00 DUŠKA (Duska) 2007, Holandija, 112’

Režija: Jos Stelling

Na putu, kad susrećeš druge ljude, nekad kažeš “… ako te put navede u moj grad, obavezno svrati kod mene”. Ali šta ako neki stranac to ozbiljno shvati i odjednom se pojavi ispred tvojih vrata? Bob, Holanđanin u četrdesetima, na filmskom festivalu u Rusiji daje svoju vizit kartu Duški, misleći da ga nikada više u životu neće videti. Ali jedan dan Duška zvoni na vrata kod Boba.

Sa titlom na engleski jezik.

19:00 MALI JERUSALIM (La Petite Jérusalem) 2005, Francuska, 96′

Režija: Karin Albu

Mali Jerusalim je pariska četvrt u predgrađu Sarsel, koji je dobio ime po jevrejskim doseljenicima. Osamnaestogodišnja Lora je rastrzana između verskog vaspitanja i studija filozofije kojima se predaje strastveno i pružaju joj drugu sliku sveta. Dok njena sestra Matilda pokušava da oživi svoj brak, Lora se prepušta prvim ljubavnim osećanjima. Žudnja sa kojom se suočavaju promeniće njihove stavove.

Sa titlom na srpski jezik.

21:00 PAŠNJACI NA BETONU (Pásla kone na betóne) 1982, Slovačka, 82’

Režija: Štefan Uher

Porodična saga u malom selu na jugu Slovačke. Pavlinka, lepa plavuša, upoznaje vojnika. Iako je njihova ljubav prava, sudbina ih razdvaja. Ovaj film vodi gledaoca na jedno nostalgično, tragi-komično putovanje u sovjetsko vreme i začinjen je slovačkom tradicijom i mentalitetom.

Sa titlom na engleski jezik.

NEDELJA 09. MAJ

16:30 BUDITE DOBRI AKO MOŽETE (State buoni se potete) 1983, Italija, 149′

Režija: Luidji Manji

Katolički sveštenik Filip Neri, uspeva da, svojom blagošću, napuštenu decu iz sirotišta i beskućnike izvede na put i približi im hrišćanska načela, ne koristeći strogi jezuitski pristup. Za svoja dobra dela proglašen je za sveca. Radnja se odvija u XVI veku ali tretira uvek aktuelnu temu krize sistema vrednosti, iskušenja koja stoje pred mladim ljudima i nepravde na koje nailaze.

Sa titlom na srpski jezik.

19:00 SVET JE VELIKI I SPASENJE JE IZA UGLA (Светът е голям и спасение дебне отвсякъде) 2007, Bugarska, 105’

Režija: Stefan Komandarev
To je priča o mladiću Saši koji doživljava saobraćajnu nesreću. Roditelji ginu, a on ostaje u nemačkoj bolnici gde pokušavaju da ga izleče od amnezije. Njegov deda stiže iz Bugarske i njih dvojica na biciklu kreću na put Sašinog ozdravljenja koji vodi u bugarski zavičaj.

Sa titlom na srpski jezik.

21:00 ISLEDNIK (A Nyomozó) 2008, Madjarska, 110′

Režija: Gigor Attila

Tiboru Malkavu jedini živi rod je njegova majka. On prihvata da ubije jednog stranca, Ferenca Sirmaija, da bi spasao svoju majku. Sledećeg dana medjutim Tibor Malkav dobija pismo od Ferenca Sirmaija…

Sa titlom na srpski jezik.

Organizatori su Francuski centar, Evropska kuca, Niski kulturni centar i Opstina Palilula.

Ulaz je slobodan.

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Festivali, Film.

Označeno sa: .


Nisville workshop 2010

Nišville jazz radionice održaće se i ove godine od 12. do 15. avgusta na više punktova u gradu što je prema rečima direktora festivala Ivana Blagojevića novi korak u nastojanju da Niš dobije Jazz akademiju.

From Nisville 2010

Direktor Nišvilla Ivan Blagojević  podseća da je sve počelo pre nekoliko godina dolaskom delegacije Dalaver state Univerziteta (USA) koju je predvodio dekan te visokoškolske ustanove, a među delegacijom profesorima koji su došli u Niš je bio i legendarni trubač Donald Byrd – dvostruki doktor: muzike i prava.

- Izuzetan uspeh prošlogodišnje besplatne radionice duguju razumevanju i pomoći gradonačelnika Niša, gopodina Miloša Simonovića, koji je sjajno prepoznao izuzetnu važnost ovakvog vida edukacije. Tada smo prvi put organizovali radionice za sve grupe instrumenta koji se koriste u džezu: klavir, bubnjevi i udaraljke, bas gitara i kontrabas, limeni duvači (truba i trombon), instrumenti sa trskom (saksofoni i klarinet) i flauta, gitara i vokal, a predavači su bili skoro svi headlineri festivala: Candy Dulfer, Miroslav Vitous, kompletna postava Mingus Dynasty, Yehia Khalil, Randy Brecker, Grace Kelly, Michaella Rabitsch, Robert Pavlik, Vicky Almazidu, Milcho Leviev, Ratko Zjača… Prošlogodišnji Nišville workshop dobio je izuzetno pozitivne ocene, kako od strane predavača, tako i od devedesetak polaznika koji su se kvalifikovali na osnovu poslatih snimaka, i koji su, pored besplatnod pohadjanja radionica dobili i mogućnost da besplatno prate kompletan program festivala, i tako u praksi provere sve ono što su naučili tokom rada sa najvećim imenima džeza, kaže Blagojević. On naglašava da su neki od predavača, motivisani entuzijazmom i kvalitetom polaznika, nastavljali rad sa čitavim grupama i po završetku dogovorenih termina i to u stanovima samih učenika.

- S obzirom da su i  velika sala i klub Simfonijskog orkestra od ujutru pa do početka programa bili zauzeti za workshop, pojedini muzičari su na konstatacije polaznika da je bilo super, ali da ima još nekih stvari koje su željni da saznaju, odgovarali: „OK. Hajdemo negde da nastavimo“ – naravno ne tražeći dodatni honorar! Posebno smo ponosni što smo uspeli da ubedimo Candy Dulfer da održi workshop za saksofon – što ona inače do sada nije radila, da bi nam, post festum, rekla kako je to sasvim novo iskustvo i za nju bilo od velike kosristi. Uostalom, dodaje Ivan Blagojević, koliko je sve to uspelo može se zaključiti i na osnovu mnogih mailova polaznika iz raznih krajeva Srbije koji su nam se po završetku festivala zahvaljivali na odličnoj organizaciji i novim saznanjima koja su „iz prve ruke“ dobili od svetski poznatih muzičara.

Ivan Blagojević zaključuje da je namera da i ove godine workshop bude besplatan za polaznike, a već su postignuti dogovori da se predavači budu najpoznatija imena ovogodišnjeg izdanja.

- Pozivamo sve zainteresovane studente muzičkih akademija, učenike muzičkih škola, ali i samouke muzičare da se prijave za workshop, odnosno, pošalju svoje podatke i snimke. Workshop će i ove godine biti besplatan, a da li će na njemu ponovo predavati vi headlineri festivala, zavisi da li ćemo ponovo imati finansijsku potporu neophodnu za pokrivanje osnovnih troškova (honorari predavača, zakup sale, iznajmljivanje opreme…). Ivan Blagojević kaže da održavanje ovakvog workshopa može da bude odlična osnova za prvu srpsku jazz akademiju, koja bi, kao podrška decentralizaciji, trebalo da bude upravo u Nišu zahvaljući upravo rejtingu koji festival ima kod potencijalnih budućih studenata, kako iz Srbije, tako i iz zemalja u okruženju.

FOTOGRAFIJE U PRILOGU:  NISVILLE WORKSHOP 2009

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Festivali.

Označeno sa: .


oSLOVljeni sa EROS

Pitate se kako je prošao EroSlov?

Pitam vas – može li Eros(lov) uopšte da prođe? :)

Naročito ako Eros doživite kao božanstvo koje se ne nalazi izvan vas, već u vama samima.

Kao božanstvo u kojoj se prelamaju mnoge dimenzije voljenja.

U svetu u kome živimo postoji izrazita opsednutost telom, koja se prenosi i na polje partnerske ljubavi. Ljubav se tako simplifikuje, svodeći se na jednu ravan, umesto da se razgranava od emotivnog i duhovnog prepoznavanja u pravce svih mogućih prožimanja.

Poezija prenosi najdublja i najtananija stanja duha, a erotska poezija predstavlja igranje pesnikovih misli sa svojom ivičnom maštom.

Svako, u skladu sa svojim doživljajima i viđenjima erotizovane ljubavi, stvara poeziju ove tematike.

To je samo jedan od razloga zašto je koloritnost verbalnog izraza obeležila aprilsko veče TexTure.

Nastupali su i oni kojima je erotska poezija predstavljala izazov i “izlet“ u smelije stvaranje, jer do ove večeri nisu pokazivali interesovanja za ovu vrstu, a ni pokretali točak svoje erotske imaginacije.

Takođe, sa mnogo uspeha su nastupili pesnici koji duže vremena neguju erotske motive, po kojima postaju prepoznatljivi u pesničkim krugovima.

Književno veče nastupilo je neobično – čitanjem odlomka iz Pjesme nad pjesmama (Biblija), gde se sasvim jasno, ali u isto vreme i suprilno, opisuje doživljaj tela u smislu privlačnosti.

Na taj način je i sama Biblija potvrđena kao knjiga koja sadrži sve motive iz književnosti i života, pomerena od stereotipnog (i na neki način, pogrešnog) shvatanja nje kao knjige koja zabranjuje (vidi kao greh)  fizičko ostvarenje ljubavi.

A ljubav su i boje. One koje nas pokreću i inspirišu. CRVENA. Kao vatra, od koje je sve počelo… taj kosmički večnoplov…

Crvena pesma ljupke Ljubice Vlahović “drhtavo, polako“ ugasila je razum, da bi povećala slobodu da se neobično voli… do Nedođije.

Sandra Stanković, primereno atraktivna, pomogla je da Ljubičina pesma zatitra srca i uši prisutnih… da pažljivo slušaju one koji su usledili…

Milozvučna, mekana, mladalački emotivna bila je pesma Nataše Gavrilović, najbolje recitatorske srednjih škola u našem okrugu. Svoje recitatorsko umeće pokazala je i čitajući pesme Gordane Stošić i pesnikinje nepoznatog imena iz arhajskog vremena u delu programa posvećenom kazivanjima tekstova svetske i domaće erotske literature.

Osim Nataše, bilo je zadovoljstvo i dva puta na sceni gledati i slušati Emiliju Nikolić, koja iz večeri u veče osvaja publiku, uvodeći ih u svoj vilenjački svet. I kada piše erotske stihove, ona to čini na svoj način – stapajući realno sa čudesnim, drhtavo i isprekidano pozivajući onog ko je negde… daleko, dalje… a njoj potpuno blizak, o kome ona ispreda erotsku zagonetku…

Topla i neobična bila je Emilijina najava za Biljanu Stanojević, pesnikinju koja vlada svim vrstama stvaralaštva, beskrajno ženstvena i nežna i onda kada piše o deci, i kada piše o svakodnevici, i onda kada erotsku ljubav izdiže nad običnim osećajima, unoseći u nju sklad nemira, naboja i ispunjenja mnogosanjanog.

Čitajući svoju pesmu uz pratnju gitare, Bojana Pavlović privukla je pažnju i svojom interpretacijom i samom pesmom, gde lični doživljaj prevodi u svačiji, dočaravajući probranim i pravim rečima čin vođenja ljubavi.

Po mišljenjima nekih, najupečatljiviji i najerotičniji bio je nastup Aleksandre Stojković, koja je najpre publiku upoznala sa pesmom gde svoja maštanja rasplamsava kroz slike tangoidnog Buenos Airesa. Potom efektno kombinuje čitanje stihova sa isečkama numera Nine Simon, blago se njišući uz taktove muzike, čime je upotpunila svoj performans.

Ženskim pesnikinjama, koje su dominirale te večeri :) , pridružila se pred kraj programa i Ivana Đokić. Ona je unela i dah teatra u erotizovane niti svoje pesme, u kojoj dvoje misle kao jedno, slivajući se udodir, svilu i strast. Pokreće se pitanje: da li se u erotskoj privlačnosti dve paralele negde u daljini (budućnosti) spajaju? Kod Ivane, to je retoričko pitanje.

Možda iz stidljivosti :) ili realne manje brojčanosti (ili zato što su džentlmeni, pa su ovo veče prepustili damama, da one budu glavne :) ), samo su se trojica muških pesnika osmelila da pročitaju svoje pesme.

Dosetljivo je Dušan Matejić uspostavio komunikaciju sa publikom. Uvodni deo njegove pesme osmišljen je tako da se pesnik obraća publici, uzvikujući “Ljubavi, izađi, molim te“, što je Dušan govorio krajnje ozbiljno, a zbog tako luckastog nastupa pridobio je simpatije publike koja je i nastavak ove neobične pesme pomno ispratila…

Pesma pod nazivom Nirvana Karinos Uterusa pokazala je erotsko-spiritualni put od čulne p(r)obuđenosti i uzburkanosti do smiraja i duha i tela.

Tišinu prošaranu smehom izazvalo je čitanje druge pesme K. U. (Makse), najoriginalnije tvorevine na književnoj večeri, pesme koja se bavi sociološkim problemima, ali primenjujući erotizovan stil. Tako je on nagovestio novi pravac u poeziji (niških autora): socio-erotsku poeziju.

Interesantno je da je glumac Lutkarskog pozorišta, Davorin Dinić, koji od samog početka veliku pomoć i podršku pruža TexTuri ovog puta čitao pesmu jedne devojke, napisanu u muškom rodu. Pisanje kroz vizuru muške osobe jeste odlika stvaralaštva Tatjane Đukić, koja ovim inovativnim elementom pokazuje jedan deo svoje kreativne energije.

Posebnu čast TexTuri i gostima ukazao je Nebojša Đorđević, zreo i ozbiljan pesnik, član Udruženja književnika Srbije, jedan od vodećih ljudi književnog kluba Branko Miljković iz Knjaževca i pokretač web projekta (časopisa i informatora iz sveta književnosti) Kul-tim. Biljana Stanojević ga je u ime SKC-a pozvala i ugostila. Osim što se upoznao sa radom niškog kluba i izrazio želju da naši gradovi sarađuju i druže se, pročitao je neke od svojih mnogobrojnih erotskih pesama uz vedru i razigranu muzičku pozadinu.

A najrazigranije su bile devojke plesnog kluba Zeina (Top Form): Dijana Spasić, Tamara Đorđević i Aleksandra Trajković. Njihova prva tačka sa svećicama ostavila je sve bez daha i podigla erotsko raspoloženje publike. Druga, koreografska tačka, pokazala je sinhronizovanu igru ove tri talentovane devojke i potvrdila da je u tom, za nas egzotičnom svetu, sadržano mnogo mistične zavodljivosti, one koje ovde često nedostaje, jer se gubi pod naletom golotinje bez reda i smisla.

Hiljadu i jedna noć… magična erotika kojoj treba da težimo više od hiljadu i jedne noći…

Ritam drugog kontinenta, ništa manje neodoljive i primamljive igre, doneli su u prepunu salu Kluba Pravnog fakulteta Danica Todorov i Miloš Đekić, profesionalni igrači plesnog kluba Primavera. Latino senzualnost se još dugo mogla osetiti i gotovo u vazduhu opipati nakon njihovih briljantnih plesova.

A kad se kaže – erotika, kad se pomisli na crveno, kad se upale svećice i priguše svetla, neizbežno je pomisliti na duh francuskih kabarea. Svojim stavom, izgledom, lepotom, glasom i izborom pesme Jovana Vujošević je nešto parižansko prenela u nekoliko minuta svog nastupa – ubedljivo i

Isidora Spasić se sa puno entuzijazma priključila ovoj književnoj večeri, i uz pratnju klavira (Zoran Pop Nedeljković) publiku oduševila izvođenjem pesama – na engleskom jeziku, nastojeći (i uspevši) da im da notu džez erotike, i svojom celokupnom pojavom asocirajući na vreme kada je erotika bila stvar otmenosti i elegancije.

Ono što je bilo novina, jeste pomenuti blok tuđe poezije. Čitanju pesama pomogli su, sem Nataše Gavrilović, glumica Tamara Spasić (Aleksandar Bariko, Svila), Dušan Mišić (Dimitrije Mitrinović, Ženo), Dušan Matejić (Veljko Petrović, Erotika), Davorin Dinić (Rade Šerbedžija) i Branko Gostović (Čarls Bukovski).

(Ove i ostale pesme koje su se čitale uskoro ćete imati prilike da pogledate i na sajtu SKC-a.)

Uspešno su podeljeni pokloni prijatelja večeri, Top Forma

Interaktivnost učesnika i publike najviše se ogledala u delu dodele poklona, pošto je publika i smislila na koji način i na kome da se uruče te dve masaže.

Ono čemu najviše TexTura teži, a to je da komunicira sa publikom, i ove večeri je bilo postignuto.

I najzad… znate šta se dešava ukoliko u net pretraživaču ukucate reč “erotika“? :) Pojavi vam se veliki broj ponuda sajtova sa… hm… hm… sadržajima.

A ako ukucate reč “pornografija“…? Dešava se… pa… nešto slično.

Kada se to desilo da ove dve reči postanu sinonimi? I zašto?

Do promena se dolazi praveći sitne korake.

Korak po korak, nadamo se, želimo… verujemo u edukativnu ulogu i moć svih nas koji se bavimo umetnošću…

Verujemo da ono što radimo, to se čuje… daleko i dalje…

I da se STRAST i EROTIKA mogu vratiti tamo gde im je i mesto – u središte Ljubavi…!

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Književnost, Manifestacije, Muzika.


Slavljenje Erosa, eros-slova ili eros-lova

Postoje neke tanane granice, ivice žileta po kojima je uvek izazov ići.

Sasvim adrenalinski.

Volimo ono što je navodno zabranjeno,  što je provokativno, što je golicljivo.

Svaka poezija je igra bez granica. Igra misli i duha.

Erotska poezija je potpuna. Ona se tiče i tela, onoga što nas u velikoj meri određuje, što je odlika ovozemaljskog života.

Ali erotika je prazna ako se svede samo na banalno. Na jedan, prvi, primitivni nivo.

A neodoljiva je onda kada je u slojevima, intrigantna i mamkava, sa svojom i spiritualnom i asocijativnom vertikalom.

Kada nije početak, već nadogradnja ljubavi.

Kada poseduje pitomu drskost.

Kada ima snagu da pokrene naša čula, ali uvek ka senzualnom.

Za mene je to prava erotska poezija.

Manje ili više eksplicitna, požudna ili emotivna, svejedno je.

Krećemo se između svega toga, svako na svoj način.

(Bitno je ne poseći se na žilet. :) )

I pesnici TexTure imaju raznolike pesme na temu erotike…

Sve to skupa činiće opet program bogat energijom…

Ali erotika je više nego reč.

Ona se i ne može svesti na reč, jer je sva u treperenju, nagoveštavanju, dešavanju,…

Zato je ples, po mišljenjima nekih – oblik vođenja ljubavi – tu da upotpuni taktilni doživljaj (ili utisak taktilnosti).

Plesni klub Primavera sa latino plesovima.

Plesna grupa Zeina koja, kroz orijentalni ples, pokazuje i mističnu zavodljivost…

I sve to smešteno u atmosferu kabarea, za koji je zadužena grupa A+, zbog čega će se i ceo ambijent prilagoditi poruki koju želi SKC da pošalje…

Da se da svečana nota erotskom, praljudskom, božanskom.

Da se napravi celina prolećnih nemira i čežnji – preplet romantike i erotike…

Da podstaknemo traganje – lov na idejni i misaoni adrenalin.

Ja iščekujem četvrtak. Svim čulima.

A vi? :)

22. april, Klub Pravnog fakulteta, 20h

Dopala ti se vest? Podeli je sa drugima:
  • Facebook
  • Twitter
  • Google Bookmarks
  • Print
  • Digg
  • Technorati

Napisano u Edukacija, Književnost, Tribine.